category: Generalna
Битисање Ти тамо, а ја нигде, тескобу убија рад, само су очи у мени велике, за скок је потребан и безбедан пад. Живети живот без себе, у углу срца ту ми је дом, па...
Ноћ као бољка Ноћ мркла, погасле звезда свит, у Теб` лампе загасите жмире, сенке по зиду, памте моју бит. Дал` ти љубав сад мрчи свест, па ти светлост одагна мене,...
Бојно поље Дан буран, вече тихо, свашта би, свега, смех, сузе, песме, таблић.... Кроз отворен прозор, чујем како гласно добује киша, начас ме свеж талас, запљусне...
Не дам снове Не дам снове, за камење драго и безличне сене, што ме у глуво доба прате, за топлином ћилима где те у ноћима има, и бисере просуте да те...
Марама Ромињам као киша јесења ситно, уједначено зар је све речено? Не, није! У теби се крије, кључ од Раја, и мојих замишљених загрљаја, и оне монсунске кише,...
Велика Томић: Божур плаче 1 Vote Сунце се за облаком сакрило подвирује над пољаном Божурова зрачком малим главе да...
Ивањдан Раном зором, на Ивана Купале, сиђе Сунце Живој Води, зарони се, да се бољке ослободи. Живо, здраво нагло скочи, да га виде људске очи, сину јако, зраци...
Жива ватра Нећу више кроз венчиће ја гледати момчиће нит' желити с тобом срећу ал' умрећу, умрећу. Што сам ватру запалила и ...
Лето је било Било је лето, са мирисом чежње, када дах лепоте слади и једно путовање, кроз небиски свод, да облаке беле, свије на груди. Било је лето, а ја летња...
Моја љубав Снаге још увек у мени има, тера ме да скочим немирима, и загазим у воде дубоке, расула се љубав у моје потоке. И по стрњикама...
Алекса и Анђа Дође ли Алекса?- довикује му жена из кухиње. Аха! - промрмља Алекса да смандали питање. Алекса, изува каљаве ципеле и оставља их на новине испред куће,...
Родићу љубав Родићу љубав, да нико не види, сакрићу се у кукурузе, у браздама дубоким. На шушљикама меканим, годишње бреме да истурим. Завијањем Вучице...
Река Два Су Тока Једна Река, Док Се Чека Да Се Споје И Потеку Удвоје. Кривудаве Стазе Њине, Од Камења И Врзине. Љубав Влажи Тло...
Свирка Хеј ти мала девојчице, са хаљином од латице, као крв црвене, од руже једре и румене. Столу моме хајде дођи, ногом босом, к'о гудалом прођи,...
Госпо мила Време је протрчало госпо, носило те и вамо и тамо дошло време за кантар, њише се, важе.. Није ти жао комадића душе дато пролазнику већ ти жао...