Сунце се за облаком сакрило

подвирује над пољаном Божурова

зрачком малим главе да му греје.

Божур плаче за Сунцем целим.

Полумесец шоту игра са Даницом,

игру српску где се шотке са кораком боре, 

од Дренице друге наше Свете горе.

Божур плаче за Месецом целим.

Божур у корове расте

зар се крв јунака у коров претвори?

Па не може главу да промоли.

Божур плаче, за чистотом својом.

Божур плаче, за куће наше

што се Крстом и Иконом,

Славом и Сабором кићаше.

Божур плаче, за знамењем својим.