Такав блог, ће да Бог

Бојно поље

Дан буран, вече тихо,
свашта би, свега,
смех, сузе, песме, таблић....
Кроз отворен прозор,
чујем како гласно добује киша,
начас ме свеж талас,
запљусне свежином
и пожелим нешто лепо да напишем...
Мисли се упола стиха прекидају,
коме, зашто, чему...?!
О неком? Празна сам...
О мени? Досадна сам...
Патриотске? Народу коме до живота није?!
И тако...
Одлучих се
за тупо добовање кише
и осећај као после боја
русвај испреплетених мисли
као код рањених и мртвих
рука и нога, где год која.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Битисање
• Ноћ као бољка
• Бојно поље
• Не дам снове
• Марама
• Божур плаче
• Ивањдан
• Жива ватра
• Лето је било
• Моја Љубав

• Generalna [18]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom