Такав блог, ће да Бог

Марама

dzepnavenera | 09 Jul, 2017 23:04

Марама

Ромињам
као киша јесења
ситно, уједначено
зар је све речено?
Не, није!
У теби се крије,
кључ од Раја,
и мојих
замишљених загрљаја,
и оне монсунске кише,
да све на влагу мирише,
испод мојих ноздрва,
та поплава твоја.
Зар је то тај Рај,
обична бљузга и крај?!
Што шљапках,
као деца мала,
упрљах стопала,
лепу хаљиницу
и кренух низ улицу.
Погледом ме испрати
са жељом да се вратим,
само језик да скратим.
И нека се само мисли море,
за добробит теби створе.
Језик зубима скратих,
мојој кући се вратих,
зидану од чежње
у разне боје
још један сувенир,
ставих око врата,
цветну мараму, као дар
да ме дави њен господар.

Велика Томић