Такав блог, ће да Бог

Песма

dzepnavenera | 08 Jun, 2017 18:43

„Non vibrato“

Твоје песме ја још чујем,
увукле се тад под кожу,
виолином, вибрато када свирну.
Aх, лепоте!
У срце ме.... дирну!
На гудалу струји жица,
скочи дама са ружама,
та весела старичица,
па се попе на столове,
гудиш, свираш
све до зоре.
Природни су то флажолети,
издржи,
пробај одолети?!
Није могла,
није крила то играње,
то цупкање,
на свом лицу разоткрила.
Погледи се разменише, сјајни,
пуче осмех,
тај бескрајни.
Свирац нагло звуке скрати,
првим прстом притиснуо
тад је жицу, скратио.
Брже, боље схвати
и четвртим тад дохвати,
ту се смути,
ту се слети
и одсвира, вештачки флажолети.
Временом је научио,
гудало је користио,
без прстију дира срце,
у музици празне жице.
Као свирац, стари зналац,
изабрао један правац,
виолинисти према стилу,
па засвира, ко зна зашто?!
Без нота „non vibrato“.