Такав блог, ће да Бог

Битисање

Ти тамо, а ја нигде,
тескобу убија рад,
само су очи у мени велике,
за скок је потребан и безбедан пад.
Живети живот без себе,
у углу срца ту ми је дом,
па зашто онда, све реке што овде хуче,
никада неће, пливању да ме науче?!
Природа нествар од лепоте ствара,
јесен бремену и плод у њој,
зиму раскошну, Аурору веселу,
пролеће пчела рој, али не,
не видим, мене у њој.
Гегаће дани,
поглед ка југу тупо се оштри,
само пој птица у шуми,
потврдиће,
да сам, од меса и кости.

Велика Томић

Ноћ као бољка

Ноћ мркла, 
погасле звезда свит,
у Теб` лампе загасите жмире,
сенке по зиду, памте моју бит.
Дал` ти љубав сад мрчи свест,
па ти светлост одагна мене,
тражећ` таму угледа обзор, 
прогоњене жене.
У пренос мога неспокоја,
оживе сенка,
прстом ти клати,
час насрне груд'ма белим,
час плачним оком невеселим.
Зид је само,
шарен од превијања сена,
ноћ је само,
крвава бољка њена.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Битисање
• Ноћ као бољка
• Бојно поље
• Не дам снове
• Марама
• Божур плаче
• Ивањдан
• Жива ватра
• Лето је било
• Моја Љубав

• Generalna [18]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom